Hrana

Selen u ishrani: kora bubrega, pankreas, jetra, hipofiza, pivski kvasac (“faktor 3″), prokelj, paradajz, luk, tunjevina, haringe, mekinje, pšenične klice, svo zrnevlje

Biohemija i uloga 

“faktor 3″ je jedinjenje selena (aktivni selen) koje protektivno deluje na jetru (pogledati biohemija vitamina E). Seleniti pružaju kompletnu zaštitu protiv nekroze jetre, ali za sprečavanje respiratornog slabljenja neophodan je i vitamin E. Moć cisteina da spreči nekrozu jetre potiče od kontaminacije preparata sa “faktorom 3″;

- selen ulazi u sastav enzima glutation peroksidaze koji katalizuje oksidaciju redukovanog glutationa u oksidirani glutation, a oksidirani glutation se redukuje pomoću glutation reduktaze. Redukovani glutation štiti lipide u ćelijskim membranama i drugim sastavnim delovima ćelije. Glutation peroksidaza štiti npr. hemoglobin protiv oksidativnih oštećenja hidrogen peroksidom (hidroperoksidacija masnih kiselina).

Naročito je efikasan kada su u pitanju ćelije: mišića, jetre, pankreasa i eritrocita;

- koncentriše se u testisima i semenim kanalima u blizini prostate (skoro polovina količine koja se dopremi u organizam). Gubi se sa semenom tečnošću;

- koncentriše se i u mišićima, a posebno u srčanom mišiću;

- učestvuje u biosintezi ubikinona i mitohondrijalne ATP- aze;

- inhibira: PGE1, PGE2, PGF2 alfa i nema antihistaminska svojstva;

- diže imunitet;

- učestvuje u očuvanju tkivnog elasticiteta;

- inhibira alkoholno vrenje izazvano kvascem i aktivnost izvesnih respiratornih enzima (stvara komplekse sa sulfhidrilnim grupama enzima);

- ima antioksidativno dejstvo slično vitaminu E, ali 1.000 puta jače od vitamina E. Jedno od svojstava koje mu omogućava ovakvu efikasnost je rastvorljivost u vodi;

- deluje zaštitno (antagonista) protiv: žive (prisutna je naročito u hrani iz mora), arsenika i kadmijuma;

- u čovečijem telu ima ga 6 miligrama ukoliko je zemlja siromašna selenom, a 12 – 20 miligrama ukoliko je zemlja bogata selenom;

- spada u grupu otrovnih elemenata;

- apsorpciju pomaže vitamin E, a ne odmaže ništa;

Preporučene doze :

- 3 ppm/d (0,03 mg/d);

- više od 15 ppm/d je toksično;

Klinika

- manjak – ukoliko postoji kod trudnice, nastaju prematurni poremećaji. Ukoliko se radi o nedostatku selena u prva tri meseca trudnoće moguć je nastanak mukoviscidoze.

Inače nastaje: naglo gubljenje telesne težine, mišićna distrofija, kardiomiopatija, hemolitička anemija, nekroza jetre, katarakta i pad otpornosti organizma. Manjak je nađen i u slučaju hepatitisa i ciroze jetre;

- masna jetra (usled manjka holina);

- katarakta (ili selen ili vitamin E ili hrom ili kombinacija; pogledati kod vitamina E);

- diskoidni lupus erithematosus i ukoliko kosa opada uz vitamin E (1.200 – 1.600 I.u./d, plus vitamin E krem lokalno) uključiti i 50 mikrograma/d organskog selena;

- u lečenju mikoza i seboreje lokalizovane na koži glave upotrebljava se šampon sa selenom;

- za rast (ubrzava rast);

- kwashiorkor;

- sterilitet kod oba pola;

- valovi toplote u menopauzi;

- mišićne distrofije;

- reumatoidni artritis;

- oštećenje srčanog mišića;

- eksudativna dijateza;

- maligniteti pre svega dojke i debelog creva;

- višak – u eksperimentima na životinjama nastaju: oboljenja jetre, anemija, opadanje dlake i kopita, paraliza i visoka smrtnost.

Molibden u ishrani: jetra, bubrezi, mleko, u biljkama se koncentriše u semenu i lukovicama, mahunarke, jagode (3 mg/kg)

Biohemija i uloga

- ulazi u sastav mnogih enzima. Jedan od njih, hipoksantin, utiče na razlaganje urinske kiseline, koja se potome izbacuje iz organizma. Sastavni je deo: molibdoflavoproteina, aldehid oksidaze, molibdohemoproteina i sulfit oksidaze;

- ulazi u sastav enzima čiju prostetičnu grupu čini FAD (vitamin B2) zajedno sa gvožđem;

- uz gvožđe, vitamine B2, B3 i B5 neophodan je za normalnu aerobnu respiraciju ćelija;

- učestvuje u prenosu elektrona sa nekih redukovanih jedinjenja na jedinjenja koja su oksidisana;

- u organizmu postoji konstantan odnos: molibden – bakar – sulfat. Višak ili manjak bilo kojeg od njih dovodi do poremećaja ovog odnosa. Tako višak molibdena dovodi do manjka bakra u organizmu;

- u čovečijem telu ima ga oko 5 grama;

- koncentriše se u: kostima, bubrezima, jetri i slezini;

- pomaže boljem vezivanju fluora u zubnoj gleđi;

- služi kao katalizator u procesu fiksacije atmosferskog azota i redukciji nitrata (morske alge, gljive i biljke- nitrat reduktaza i bakterije koje se nalaze u zemlji- nitrogenaza). Sa NADFH2 na FAD ili FMN, sa kojih se elektroni iz pomoć molibdena preose na nitrate i koji se tako redukuju. Ova hemijska reakcija omogućava stvaranje proteina;

Preporučene doze:

- 0,1 – 0,3 mg/d;

Klinika

- neophodan je za održavanje normalnog nivoa ksantin oksidaze. Usled manjka ovog enzima nastaje oboljenje Ksantinurija. Ukoliko postoji izvestan procenat genetske ekspresije za proizvodnju ovog enzima molibden ovaj procenat diže na maksimum.

Ukoliko postoji deficit sulfit oksidaze život nije moguć;

- usled manjka molibdena nastaju pojedine vrste anemija koje reaguju isključivo na terapiju gvožđem i molibdenom;

- višak molibdena može izazvati simptome deficita bakra;

- oštećenje zuba utoliko je ređe ukoliko je voda koju pijemo bogatija molibdenom;

- sva hipoksijska stanja (molibden, gvožđe, vitamini B2, B3 i B5);

- prevencija neoplazmi.

Kobalt u ishrani: kosti, jetra, bubrezi, zeleno lisnato povrće (u vrhovima i ivicama), detelina, voće, semenke, živina, mleko;

Biohemija i uloga

- sa fosforom ulazi u sastav vitamina B12;

- ulazi u sastav enzima: metilmalonil CoA mutaze, metiltetrahidrofolat oksidoreduktaze, homocistein metiltransferaze i ribonukleozil reduktaze;

- deluje blokirajuće na enzime koji sadrže gvožđe;

- učestvuje u razaranju peroksida;

- za normalan sastav hemoglobina osim bakra i gvožđa neophodan je i kobalt;

- kobalt, gvožđe, bakar i vanadijum učestvuju u stvaranju elemenata krvi;

- previše kobalta može dovesti do uvećanja tiroidne žlezde;  – koncentriše se u jetri, bubrezima i kostima;

- u prisustvu kobalta mikroorganizmi gastrointestinalnog (neophodan je za njihov razvoj) trakta sintetišu vitamin B12;

- kobalt je neophodan i za razvoj mikroorganizama u zemlji. Crnica je izuzetno bogata bakterijama i ima puno vitamina B12;

- pomaže stvaranju karotina (provitamina A) u toku klijanja biljaka;

- apsorpciju pomaže: bakar, gvožđe i cink, a ne odmaže ništa;

Preporučene doze 

- % ;

Klinika

- manjak – usporen rast. Perniciozna anemija.

Terapija: vitamin B12. Kada se anemija normalizuje treba unositi kobalt prirodnim putem ili će se anemija ponovo javiti.

Hrana

Hrom u ishrani: crni biber, čitava zrna cerealija (žitarica), pšenične klice, sir, jetra, bubrezi, ulje od žitarica, integralno brašno, pivski kvasac (sadrži izuzetno visoke količine hroma i bio bi idealan izvor da ne sadrži visok procenat nukleinskih kiselina), nerafinirani šećer iz šećerne trske ili repe

- belo brašno i rafinirani šećer nemaju FTG (favorizuju pojavu šećerne bolesti);

Biohemija i uloga

- čovečije telo sadrži 10 – 20 mg hroma koji se jednim delom nalazi u neorganskom obliku u ćelijskim jedrima, a drugim je inkorporiran u vrlo aktivni organski molekul koji se naziva FTG.   FTG se nalazi deponovan u jetri.

Nakon unošenja, u organizam, ugljenih hidrata u krvi se povećava procenat hroma kao i insulina. Ovo povećanje pravi probleme kod dijabetičara. FTG ne može da zameni insulin, koji je, međutim, potpuno ne efikasan bez njegovog prisustva. Nedostatak hroma dovodi se u vezu ne samo sa nastankom diabetesa kod starijih ljudi, već i sa procesom atero, odnosno arterioskleroze, kao posledice povećanog insulina;

- trovalentni hrom deluje zajedno sa insulinom, tako da se povećava korištenje glukoze.

Kod manjka hroma smanjuje se tolerancija na glukozu;

- ulazi u sastav enzima koji učestvuju u metabolizmu proizvodnje energije. Ulazi i u sastav enzima koji učestvuju u sintezi masnih kiselina, holesterola i proteina;

- nedostatak hroma jedan je od uzroka nastanka katarakte;

- FTG neophodan je i za normalni rast fetusa;

- svako jelo koje sadrži ugljene hidrate zahteva korišćenje FTG. Razlaže se prolazeći kroz bubrege. Hrom se u obliku neorganskih soli izbacuje putem mokraće. Dnevni gubitak iznosi 10 – 40 mikrograma, koje treba nadoknaditi u obliku FTG;

- helirani cink dobro zamenjuje hrom u slučaju manjka hroma;

- apsorpciju niti šta pomaže niti odmaže;

Preporučene doze :

- 0,1 – 0,3 mg/d;

Klinika

- manje – zaostajanje u rastu i skraćen životni vek;

- katarakta, a uz manjak selena ili vitamina E dolazi i do degenerativnih promena u mrežnjači;

- u slučaju porasta šećera u krvi u starijim godinama dati: hrom i kalcijum;

- dijabetes u starijih- uvek postoji manjak hroma. Najbolje je davati hmeljni kvasac;

- atero i arterioskleroza:

- povišen krvni pritisak;

- preporučuje se za: povećanje efekta insulina i zdrav kardiovaskularni sistem.
 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Cink u ishrani: meso (organi), riba, jetra, jaja, ostrige, mleko, neobrađene žitarice, pšenične klice, soja, pasulj, suncokretovo seme, spanać, grašak, boranija, pečurke, sok od grožđa, vino, pivski kvasac

- boranija i paradajz zahtevaju zemlju bogatu cinkom za svoj rast;

Biohemija i uloga

- neophodan je za mobilizaciju vitamin A iz jetre. Od cinka zavisi nivo vitamina A u plazmi. Cirotičarima koji imaju manju koncentraciju cinka u plazmi davanje vitamina A ne poboljšava adaptaciju na mrak. Postalkoholičarski cirotičari (Laennec) osim što imaju smanjene koncentracije cinka u plazmi oni cink i pojačano izlučuju putem mokraće;

- kod manjka cinka apsorpcija folacina (B11) je smanjena za 53%. Cink je neophodan za enzim koji razlaže poliglutamil folacine (folacin iz hrane);

- kod hipovitaminoze D apsorpcija cinka u crevima kao i deponovanje u kostima je smanjeno;

- jasan antagonizam postoji između kadmijuma i cinka;

- ulazi u sastav superoksid dismutaze koja katalitički odstranjuje slobodne radikale jona superoksida (O2-). Pored cinka sadrži i bakar. Mitohondrijalna superoksid dismutaza sadrži mangan umesto bakra i cinka;

- prisutan je u enzimima: alkoholnoj dehidrogenazi, alkalnoj fosfatazi, karboanhidrazi, prokarboksipeptidazi (karboksipeptidazi), citosolskoj superoksid dismutazi i retinen reduktazi (isto je što i alkoholna dehidrogenaza u jetri);

- ograničava aktivnost gvožđa u proizvodnji slobodnih radikala posebno hidroksilnih jona;

- visoke doze cinka mogu dovesti do gubljenja gvožđa i bakra;

- 90 metaloenzima zahteva cink za svoj rad. Neki od njih učestvuju i u sintezi DNA, DNA zavisna RNA polimeraza, mnoge aldolaze, peptidaze i angiotenzin konvertirajući enzim;

- učestvuje u stvaranju kolagena, glikolizi i oksidativnoj fosforilaciji;

- učestvuje u građi ćelijskih membrana;

- pomaže digestiju i metabolizam: proteina, ugljenih hidrata i fosfora;

- ograničava oslobađanje histamina iz ćelija, serotonina iz trombocita i inhibira PGE1;

- neophodan je za rast;

- kompleks cink- insulin se nalazi u beta ćelijama pankreasa. Kristalizacija insulina sa jonima cinka vrši se u golđijevom aparatu. Neophodan je za stvaranje rezervi insulina. Ukoliko dođe do nedostatka cinka smanjuje se tolerancija glukoze (kao kod šećerne bolesti), odnosno poremećena je fosforilacija glukoze;

- 20% cinka je lokalizovano u koži, a na drugom mestu iza kože nalaze se kosti i zubi. Pretpostavlja se da su kosti depo, ali se iz kostiju brzo prazni. Ipak iz kostiju se sporije prazni nego iz brzometabolišućih organa: pankreasa, jetre, bubrega i slezine;

- X- zračnom spektroskopijom cink, bakar i gvožđe u predelu lica i gornjeg dela vrata nađeni su u mnogo većoj koncentraciji nego na ostalim delovima tela. U koži su locirani u bazalnom delu pokožice;

- visoke koncentracije nađene su u: spermatozoidima, prostati i epididimisu, kao i u mišićima, kosi i eritrocitima;

- ukupno u organizmu čoveka ima ga 1,5 – 2,0 gr;

- igra važnu ulogu u procesu deobe ćelija;

- neophodan je za rast, razmnožavanje i normalno trajanje života. Povoljno deluje na sve reparatorne procese;

Manjak je nađen i kod pacijenata obolelih od tuberkuloze i kod srčanih postinfarktnih pacijenata;

- apsorpciju pomaže: visok unos vitamina A, bakar, kalcijum i fosfor, a odmaže: manjak fosfora, visok unos kalcijuma, alkohol i tetracyclin. Oralni kontraceptivi dovode do manjka cinka. Cink iz proteina životinjskog porekla bolje se apsorbuje od onog biljnog porekla;

Preporučene doze:

od 2 meseca do 4 god. -  8 mg/d

4 god. i stariji – 15 mg/d

trudnice i doilje – 15 mg/d

- cink sulfat ili glukonat pri oralnoj primeni prethodno je najbolje rastvoriti u mleku, jer se u mleku nalazi specijalni ligand- pikolinska kiselina koja vezuje cink i omogućava njegovu apsorpciju;

Klinika

- manjak – zastoj u rastu (kao između osme i desete godine života), gubitak apetita, hipoganadizam, usporen seksualni razvoj, uvećana jetra, uvećana slezina, proliv, veoma gruba koža, alopecija, izmenjeno čulo ukusa i mirisa i slabo zarastanje rana.

Terapija: 0,4 – 0,8 mg/kg dnevno cinka ili 1 – 3 x 110 mg cink sulfata/d približno 6 meseci. Visina doze zavisi od stepena težine bolesti. U ishranu uključiti veće količine proteina životinjskog porekla;

- cink prolazi kroz placentu i u slučaju manjka cinka u trudnice (naročito ukoliko je trudnoća nastala nakon uzimanja kontraceptivnih pilula) nastaje ili deformacija fetusa ili hipotrofija novorođenčeta;

- do manjka može doći u toku parenteralne ishrane naročito novorođenčadi i dece. Obavezno obratiti pažnju da im se doda cink (150 mg)i bakar sulfat (16 mg) u toku parenteralne prehrane;

- mlečne žlezde nekih žena ne luče cink (iako ga imaju dovoljno) te kod takve dece nastaje hipocinkemija. Soli cinka se naročito dobro apsorbuju rastvorene u ženinom mleku;

- ovi bolesnici su takođe skloni jedenju zemlje kao i kod manjka gvožđa (geofazi);

- akrodermatitis (uključujući acrodermatitis enteropathica), sa mogućim razvojem bulozno – pustuloznih promenama na većim površinama tela. Terapija je 200 – 400 mg/d cinka. Manje doze ne sprečavaju recidiv bolesti;

- hipotrofično novorođenče;

- kod smanjene tolerancije na glukozu;

- šećerna bolesti;

- perniciozna anemija;

- arterioskleroza;

- u terapiji recidivantnih respiratornih infekcija u dece;        – tuberkuloza;

- ulkus na želucu ili dvanaestopalačnom crevu;

- može da povrati izgubljeno ili poremećeno čulo ukusa;

- davati ga u toku kortikosteroidne terapije;

- kod alergija;

- sterilitet kod muškaraca;

- sa vitaminom B6 za impotenciju;

- za prostatičnu žlezdanu funkciju. Manjak može dovesti do hipertrofije prostate;

- ubrzava zarastanje rana. Zn- sulfat u dozi od 220 mg/d u caps. posle jela i do 3 puta ubrzava zarastanje rana, posebno onih nastalih na obolelim venama koje su posledica manjka cinka;

- za reumatoidni artritis;

- poremećaji izazvani kadmijumom (u industriji naročito);

- dodaje se uz: antiseptike, adstringente i antiinflamatorna sredstva;

- kod Wilsson- ove bolesti sprečava zadržavanje bakra u jetri i lentikularnim jedrima;

- maligne bolesti;

- hronične infekcije;

- kod opekotina;

- bele pege na noktima;

- akne;

- psorijaza;

- neki slučajevi šizofrenije;

- višak – može dovesti do poremećaja od strane nervnog i digestivnog sistema.
 
Više o cinku možete pročitati u knjizi “Vitaminologija”.

Sumpor u ishrani: meso, riba, živina, jaja, sirevi, mleko, luk, detelina (lucerka), slačica

Biohemija i uloga

- amino kiseline koje sadrže sumpor su: metionin, cistein, cistation i cistin;

- enzimi u čiji sastav ulaze amino kiseline cistein i metionin, odnosno koji imaju aktivne SH grupe, inhibirani su kada se cistein modifikuje delovanjem: alkilirajućih sredstava, teških metala ili oksidacionim sredstvima. Metionin je inače glavni davalac metilnih grupa;

- organska jedinjenja sumpora: heparin, glutation, insulin, keratin (protein), tiamin, biotin, ergotionein, tauroholna kiselina, sulfocianid;

- konjugati sumpora: fenolski estri, indoksil sulfat, hondroitin sulfat u hrskavicama, tetivama i matriksu kostiju;

- u enzime koji imaju tiolne grupe spadaju: karboksilaza, transaminaza, neke dehidrogenaze itd.

- aktivnost CoA zavisi od prisustva tiolnih grupa u molekulu;

- neorganski sumpor u malim količinama nalazi se u krvi i drugim tkivima;

- pomaže jetri u lučenju žuči;

- sa B – kompleksom deluje na bazalni metabolizam;

- poznato je više vrsta penicilina. Svi penicilini su jake jednobazne kiseline koje sadrže i jednu amino kiselinu sa sumporom (osnovna jedinica građe kod svih je ciklično jedinjenje penin);

- neki enzimi, koji se nalaze u biljkama, sadrže sumpor i imaju fermentativne osobine: papain, bromalin i ficin. Prva dva se proizvode u farmaceutskoj industriji.

Iz beloga luka izolovan je sulfooksid alin. Sulfooksidi su jedinjenja (R – SO – R) koja imaju jaku oksidacionu sposobnost i deluju na aktivnost enzima sa SH grupom, kao što je ribonukleaza.

U biljkama su nađene materije koje sadrže sumpor i koje mogu da izazovu gušavost;

Preporučene doze:

- sa adekvatnim unosom proteina obezbeđuju se dovoljan unos sumpora;

Klinika

- amino kiseline koje sadrže sumpor (cistin, metionin) korisne su u terapiji Wilsonove bolesti;

- vitamin C i cistein u odnosu 3 : 1 preporučuju se pušačima i alkoholičarima;

- cistein pruža izvestan stepen zaštite od X- zračenja i nuklearnog zračenja.

Hlor u ishrani: kuhinjska so, produkti mora, masline, produkti životinjskog porekla

Biohemija i uloga

- glavni anorganski anjon ekstracelularne tečnosti. Ima važnu ulogu u održavanju acidobazne ravnoteže i ako nema pufersko dejstvo. Ukoliko se hlorid gubi nastaje alkaloza, a ukoliko se zadržava nastaje acidoza. Sa natrijumom učestvuje u kontroli osmolarnosti telesnih tečnosti;

- visoke koncentracije hlora nalaze se u sekretu gastrointestinalnog trakta i u cerebrospinalnom likvoru. Želudačni sok ima 0,25 – 0, 5% HCl (0,1 – 0,2 mol/l HCl), a što odgovara pH 1 – 1,5. Hlorovodonična kiselina stvara se od jona hlora iz krvi u obložnim ćelijama žlezda fundusa želuca. Delom je slobodna (normalno 20 – 40 stepeni aciditeta), a delom je vezana za belančevine želudačnog soka, tako da ukupna kiselost normalno iznosi 40 – 60 stepeni aciditeta;

- hlorisana voda uništava vitamin E, a uništava i crevne bakterije;

- u slučaju povećanog izlučivanja natrijuma i hlor se paralelno izlučuje putem bubrega;

- hlor se gubi povraćanjem naročito kod pilorične ili duodenalne opstrukcije. Dolazi do manjka hlora i porasta bikarbonata, što se naziva hipohloremička alkaloza;

- smanjen je u slučaju: povraćanja, proliva, gastrointestinalne sukcije, insuficijencije bubrega (kod nedostatka soli), diuretici (preterano), hronična respiratorna acidoza (emfizem), dijabetička acidoza, znojenje, insuficijencija nadbubrega (gubitak NaCl), Cushing- ov sindrom- hiperadrenokorticizma (hronični gubitak kalijuma), metabolička alkaloza (unos NaHCO3) i manjak kalijuma;

- povišen je u slučaju: bubrežne insuficijencije (ukoliko unos hlora premašuje izlučivanje), nefroze (ponekad), renalne tubularne acidoze, hiperparatireoidizma (ponekad), ureterosigmoidne anastomoze, dehidratacije i preterane primene slanog rastvora;

Preporučene doze 

- 0.5 mg/d;

- u dozi od 1,4 mg/d diže krvni pritisak;

Klinika

- vezana je uz nabrojana stanja;

- usled manjka nastaje opadanje kose i ispadanje zuba;

- kod cistične fibroze koristi se znojni test u dijagnostičke svrhe i ukoliko su natrijum i hlor povišeni u znoju u dva uzastopna dana više od 80 meq/l to ide i prilog ove dijagnoze.

Jod u ishrani: jodirana so, crni luk, produkti mora (riba, morska trava, suve morske alge itd.), biljke koje rastu uz morsku obalu, povrće iz zemljišta bogatog jodom (gde nema guše), pečurke, jetreno ulje bakalara;

Biohemija i uloga

- neophodan je u sintezi tiroidnih hormona. Tiroidna žlezda prima jod u obliku jodida koje oksidiše peroksidaza u elementarni jod. Jod se spaja sa aminokiselinom tirozinom u hormonski inaktivni dijodtirozin. Tiroksin nastaje vezivanjem dve molekule dijodtirozina (uz istovremeno otcepljivanje bočnog lanca);

- depo je u tiroidnoj žlezdi;

- utiče na prednji deo hipofize i sprečava inkreciju tireotropnog hormona (slično kao tiroksin i dijodtirozin). Jod verovatno smanjuje i delovanje tireotropnog hormona;

- u našem telu ima 20 – 50 mg joda. Od toga se između 20 i 40% nalazi u tiroidnoj žlezdi. Na jedan kilogram čovečijeg tela dolazi 0,05 mg joda. To znači da u tiroidnoj žlezdi ima 10.000 puta više joda nego u ostalim delovima našeg organizma. U krvi se nalazi u koncentraciji od 0,013 mg%;

- apsorpciju niti šta pomaže niti odmaže;

Preporučene doze 

- od 2 meseca do 4 god. -  70 mikrograma/d

4 god. i stariji – 150 mikrograma/d

trudnice i doilje – 150 mikrograma/d

- 1 mg joda nedeljno je dovoljan da bi se rast i razvoj dece odvijao normalno i da se gušavost ne pojavljuje;

- jodirana kuhinjska so ima 0,05 – 0,1% KJ. Kalijum jodid može se dati i u obliku kapi ili tableta 0,3 – 0,5 mg/d. Jedna doza maksimalno iznosi 2 gr, a dnevna maksimalna doza iznosi 6 gr (kratkotrajna primena);

- jod ima različita dejstva obzirom na veličinu doze i dužinu primene. Već male doze kod izvesnih osoba mogu uzrokovati Basedowljevu bolest, a sa druge strane može se sprečiti nastanak hipotireotične guše. Jod može da ima i antitireoidno dejstvo kod teške hipertireoze i coma Basedowicum, kada i.v. injekcije u kratkom vremenskom periodu smanjuju bazalni metabolizam i popravljaju opšte stanje bolesnika. Daljnja primena joda pogoršava stanje te se za tireoidektomiju koristi u dužini od 1 – 3 nedelje;

Klinika

- manje – nastaje hipotireoidizam. Kod dece (kretenizam): patuljast rast (usporeno sazrevanje skeleta), mentalna retardacija, suva, žuta, hladna koža, gruba, suva, krta kosa, zatvor, usporena denticija, veliki jezik, dubok glas, “trbušatost” sa pupčanom kilom, osetljivost na hladnoću, miksedem subkutanog i dr. tkiva.

Kod odraslih: slabost, osetljivost na hladnoću, zatvor, promuklost, usporen govor, obilna menstrualna krvavljenja. Koža je suva (odsustvo znojenja), hladna, žuta i podbula. Nokti su tanki i krti, kosa istanjena, obrve proređene, jezik zadebljan. Puls je usporen, a duboki tetivni refleksi su oslabljeni. Anemija često makrocitnog tipa. Periferni čvrsti, testasti edemi, podbulo lice, izlivi u sve serozne duplje, grčevi u mišićima, dispnea, anginozni bolovi. Smanjen je osećaj ukusa i mirisa.

Laboratorijski: povišen holesterol i nizak T4.

Mnogobrojni češći i blaži oblici lako se previde.

Terapija: preparati tiroidne žlezde;

- u prevenciji guše;

- dobar je za zdravu: kosu, kožu, nokte i zube;

- višak – jodizam i Jod- Basedow.

Magnezijum u hrani: banane, orasi, kikiriki, punozrne cerealije, mekinje, koštano brašno, većina tamnozelenog lisnatog povrća, mahunarke, mleko, tunjevina, riba, voćni sok od jagode, šećerni sirup od melase, med

- u semenu biljaka (kao so inozitfosforne kiseline);

Biohemija i uloga

-  deluje direktno  na neuro – mišićnu ploču. U mišićima prenosi fosfatne grupe. Ukoliko se da i.v. injekcija antagonista kalcijuma nastaje momentalna anestezija sa paralizom skeletnihu mišića;

- u digestivnom traktu: a) ispoljava osmotsko dejstvo i dovodi do dijareje; b) pojačava tonus želuca;

- u centralnom nervnom sistemu deluje: smirujuće i uspavljujuće (hipnotik);

- na kardiovaskularni sistem deluje: hipotenzivno (miotropno, spazmolitički na glatku muskulaturu krvnih sudova), ganglio- blokirajuće, vagolitično;

- kod umrlih od infarkta miokarada u srčanom mišiću uvek je nađen manjak magnezijuma;

- magnezijum i kalcijum imaju obrnuti efekat na permeabilnost ćelijske membrane. Antagonista je, ali je i neophodan za normalnu funkciju kalcijuma;

- neophodan je za normalnu funkciju vitamina C;

- neophodan je za delovanje vitamina B1 i properdina (deluje antivirusno);

- vitamin B6 pojačava inkorporaciju i povećava koncentraciju  magnezijuma u ćelijama;

- mangan može da zameni magnezijum u aktivaciji nekih transfosforilaza, dehidrogenaza i karboksilaza;

- 60% magnezijuma locirano je u: kostima (50%), zubima, mišićima i eritrocitima. U kostima i zubima je u nerastvorenom stanju. Koncentracije u ćeliji su 10 puta veće nego van ćelije i u 90% je intracelularni katjon;

- čini 40% katjona u organizmu, dok mu je koncentracija u krvi manja od 1%. U plazmi oko jedne trećine vezano je za proteine, a dve trećine su u vidu slobodnih katjona;

- nalazi se u svakoj ćeliji i to 10 – 20 mg/100 gr supstance;

- rezerva u našem telu iznosi 35 gr, a polovina od te količine nalazi se u kostima;

- učestvuje u enzimskim procesima (prenošenje fosfatne grupe negativnog naboja sa jedne molekule na drugu) koji dovode do proizvodnje energije (oksidativnu fosforilaciju). Tri hiljade puta ubrzava dejstvo fosfataza (apsorpcija u crevu, normalno iskorištavanje šećera- glikoliza, izbacivanje fosfata putem bubrega, okoštavanje);

- produžava vreme koagulacije;

- smanjuje nivo holesterola;

- unutrašnji zid krvnih sudova štiti od nastanka fibroze;

- kod manjka dolazi do atrofije vezivnog tkiva i slabljenja skeleta;

- katalizuje utilizaciju: masti, proteina i ugljenih hidrata;

- manjak magnezijuma jedan je od uzroka nastanka amorfnih i kristalnih kalcijumovih inkluzija u mitohondrijama (još mogu: hipervit. D, hiperparatireoidizam, trovanje CCl4 i neka hipoksijska oštećenja), a usporava se i oksidativna fosforilacija;

- metabolizam magnezijuma vezan je za metabolizam kalijuma i nedostatak ova dva katalizatora uzajamno je povezan. Uz manjak magnezijuma često postoje hipokalijemija i hipokalcemija.

Manjak magnezijuma narušava aktivnost paratireoidne žlezde (lučenje parathormona je smanjeno), a koja sa svoje strane može da dovede do manjka kalcijuma u plazmi. Smanjen je odgovor ćelija na parathormon zbog smanjene aktivnosti adenilat ciklaze (kosti). Klinički liči na hipoparatireoidizam. Ovakvo stanje se najčešće sreće kod dece. Hipokalcemija u ovom slučaju ne reaguje na terapiju vitaminom D.

Natrijum, kalijum i magnezijum (svaki za sebe) ispoljavaju recipročnu potrebu prisustva druga dva elementa u fiziološkim vrednostima kako bi se ostvarila normalna funkcija bubrežnih tubula;

- manjak magnezijuma ubrzava proces starenja;

- apsorbuje se u tankom crevu;

- izlučuje se putem bubrega. Prisutan je i u žuči. Kod smanjenog unošenja organizam smanjuje ekskreciju na manje od 10 mg/d. Resorpcija u bubrezima vezana je za kinetiku kalcijuma i natrijuma. Pri uvećavanju natrijum i kalcijum- ureze uvećava se resorpcija magnezijuma;

- magnezijum zaustavlja rast koli bacila;

- u mokraći magnezijum omogućuje da kalcijum ostane u rastvorenom stanju;

- uz vitamin C, mangan i kalcijum neutrališe spermaglutinaciju, povećava broj i pokretljivost spermatozoida;
 

Preporučene doze 

od 2 meseca do 4 god. – 200 mg/d

4 god. i stariji – 400 mg/d

trudnice i doilje – 450 mg/d

- novorođenčad: 0,12 mg/kg 20% rastvora MgSO4; odrasli: 7 – 100 mg/kg/d;

- svakodnevno je neophodno uneti 300 – 400 mg magnezijuma;

- antagonista magnezijuma je kalcijum (CaCl2 i.v.);

- ne uzimati ga posle jela jer neutrališe stomačnu kiselinu;

Klinika

- manjak: neuromuskularna disfunkcija: slabost, hiperekscitabilnost, drhtanje, grčevi, tremor, trzaji, bizarni, atetoidni pokreti, vrtoglavica, ponekad konvulzije, često delirijum, a ponekada i poremećaji ponašanja (konfuzija, dezorjentacija). Prisutan je nistagmus, znak Babinsk- og je pozitivan, a mogući su: povećan krvni pritisak, tahikardija i ventrikularna aritmija.

Terapija: parenteralni rastvori sa magnezijum hloridom ili sulfatom (5 – 30 mmol/d). MgSO4 može se dati i i. m.  u ukupnoj dozi 8 – 33 mmol/d koju treba davati na 6.00 časova. Magnezijum oksid može se dati u dozi od 2 – 4 x 250 – 500 mg/d.

U slučaju postojanja hipokalcemije ona takođe reaguje na terapiju magnezijumom. Kalcijum se u terapiju uključuje radi popune depoa.

U slučaju postojanja hipokalemije prisutne su: srčane aritmije, povećana je osetljivost miokarda na toksične efekte glikozida, mišićna (opšta) slabost, fascikulacije i disfagija. Zbog poremećaja elasticiteta ćelijske membrane eritrocita njihiv životni vek je skraćen i dolazi do anemije (retikulo-, sfero- i mikrocitoza, hiperplazija koštane srži). U terapiji potrebno je izvršiti nadoknadu kalijuma;

- ukoliko trudnica ima manjak magnezijuma ovaj manjak će se preneti i na bebu. Beba će imati: grčenje mišića i moguće fras;

- manjak magnezijuma može se manifestvovati sa: osećajem straha, trnjenjem, osećajem knedle u grlu, bolovima u glavi, vrtoglavicom i grčevima mišića. Terapija se sprovodi sa 1,5 gr/d peroralno datog magnezijuma (nitrata, hlorida);

- kod dužeg manjka magnezijuma mogući su: ubrzano starenje, opadanje kose, perutanje kože, atrofija vezivnog tkiva i slabljenje skeleta;

- bitan je u borbi protiv virusa;

- u profilaksi nefrolitijaze (kamena u bubregu) sa vitaminom B6;

- kod alergija;

- kod ishemične koronarne bolesti srca ili post infarktno. U slučaju srčanih anginoznih bolova (EKG može pokazivati produženje QT intervala, naročito na račun ST segmenta, ali i ne mora) određena doza magnezijuma u stanju je odmah da ukloni bolove;

- srčane aritmije kod dece nejasne etijologije;

- anemije, naročito povezane sa rahitisom;

- u prevenciji i terapiji hipoksemija (hipoksija), naročito kod novorođenčadi;

- zbog hipotenzivnog efekta kod: hipertenzije, nefropatije i eklampsije;

- prevencija tromboflebitisa;

- kod nervoze i nesanice;

- hipoparatireoidizam  koji ne reaguje na terapiju. Kod dece vitamin D nema efekta. Terapija se sprovodi nadoknadom magnezijuma (magnezijum sulfat);

- izvestan broj rahitisa rezistentnog na vitamin D izlečen je sa magnezijumovim solima;

- alkoholizam i sam delirijum tremens;

- stres (teže povrede, teže operacije, itd.);

- relaksira skeletnu muskulaturu;

- sterilitet kod muškaraca;

Više o magnezijumu možete pročitati u knjizi “Vitaminologija”.
 

Bakar u hrani: džigerica, bubrezi, riba, školjke, žumance, banane, grožđice, koštunjavo voće, suvo voće, orasi, lišće krušaka i jabuka, povrće, ovas, soja, riža, detelina lucerka, integralne žitarice (zrna, klice, mekinje), pečurke, biber, koštano brašno, leguminoze, šećerni sirup od melase, čokolada

Biohemija i uloga

- bakar je jedan od najznačajnijih katalizatora u našem organizmu;

- učestvuje u formiranju kostiju;

- održava mijelin u nervnom sistemu;

- prisutan je u dva ključna enzima aerobnog metabolizma: citohrom C oksidazi i superoksid dismutazi. Superoksid dismutaza nalazi se u citosolu. Ona katalitički odstranjuje slobodni radikal jona superoksida (O2-) koji nastaje u aerobnom metabolizmu. Na taj način ona štiti ćelijske membrane. Osim bakra ona sadrži i cink. U mitohondrijama ćelija postoji isti protein kao superoksid dismutaza, samo što umesto bakra i cinka sadrži mangan.

Osim u ova dva enzima još je prisutan i u: amin oksidazi, tirozinazi, urikazi, katalazama, monoamino oksidazi, dopamin hidroksilazi;

- koncentracija u jetri fetusa je 5 – 10 puta veća nego u jetri odraslog čoveka;

- koncentracija bakra u koži novorođenčeta veća je 5 – 10 puta nego kod odraslih;

- bakar sa cinkom i gvožđem lokalizovan je u najdonjem sloju pokožice (stratum germinativum), a naročito visoke koncentracije nađene su u koži gornje polovine vrata i lica;

- velika količina bakra smanjuje nivo cinka i to prvenstveno u mozgu;

- koncentracija bakra u eritrocitima je stalna, dok u serumu varira;

- neophodan je za sintezu hemoglobina (osim gvožđa i kobalta). Interesantno je da je veoma značajan i za stvaranje hlorofila u biljkama;

- ukoliko je koncentracija bakra u organizmu smanjena transport gvožđa je smanjen u bilo kom smeru.

Enzimi koji sadrže bakar učestvuju u transportu gvožđa kroz crevni zid, pri ulasku gvožđa u hem, katalizuju biosintezu porfirina i sazrevanje retikulocita.

Bakar, kobalt, gvožđe i vanadijum neophodni su za hematopoezu;

- amino kiselini tirozin omogućava da deluje kao pigmentni faktor kože i kose;

- u slučaju manjka bakra smanjena je: aktivnost superoksid dismutaze i  produkcija hemoglobina, a eritrociti postaju fragilni i podložni hemolizi;

- višak molibdena može izazvati deficit bakra;

- u organizmu postoji određena korelacija između: molibdena – bakra – sulfata; kadmijuma – gvožđa – bakra; bakra – cinka – gvožđa;

- davanje interleukina- 1 diže koncentraciju bakra, a obara koncentraciju gvožđa i cinka. Raste produkcija metaloproteina u jetri. Il- 1 deluje na dvovalentne jone;

- u telu ima 100 – 125 mg bakra;

- procenat bakra se povećava u vreme infekcija ili vakcinisanja uporedo sa stvaranjem antitela u organizmu;

- bakar 10 – 15 puta pojačava antiinflamatorno dejstvo aspirina i štiti sluzokožu organa za varenje od štetnog dejstva aspirina;

- razlaganje vitamina C ubrzava naročito bakar;

- depo se nalazi u: jetri i centralnom nervnom sistemu;

- izlučuje se putem žuči, ali žuč je neophodna i za normalnu apsorpciju bakra;

- pojačana apsorpcija bakra putem tankog creva uz smanjeno izlučivanje putem žuči postoji kod Wilson- ove bolesti. Bakar i ceruloplazmin u serumu su niski. Izlučivanje bakra urinom je pojačano;

- majčino mleko nema dovoljne količine bakra, koje su potrebne odojčetu i ako ima 3 puta više bakra (i 2 puta više gvožđa) od kravljeg mleka;

- u novorođenčadi do drugog meseca često postoji negativni balans bakra. Ovo je naročito izraženo kod nedonoščadi. Zabeležena je: leukopenija, anemija, demineralizacija kostiju i izostajanje eritropoeze u pothranjene odojčadi;

- bitan je u proizvodnji antitela;

- zajedno sa vitaminom C bitan je u proizvodnji elastina (proteina). Bakar zajedno sa silicijumom učestvuje u održavanju elasticiteta vezivnog tkiva;

- efikasnost vitamina C (protiv virusa, bakterija i njihovih toksina) pored indirektnog delovanja podizanjem imuniteta zasniva se i na direktnom delovanju slobodnim radikalom koji nastaje delovanjem askorbata sa molekularnim kiseonikom, a što katalizuje jon bakra;

- efikasnost vitamina C u terapiji malignog melanoma se jako povećava ukoliko se doda bakar;

- bakar je identifikovan u invazivnim ćelijama kožnog karcinoma planocelulare i adneksalnog karcinoma bazocelulare;

- apsorpciju pomaže: cink, kobalt i gvožđe, a odmaže visok unos cinka;

Preporučene doze 

od 2 meseca do 4 god. – 1 mg/d

4 god. i stariji – 2 mg/d

trudnice i doilje – 2 mg/d

doze se kreću u zavisnosti od proračuna: 0,6 mg/d; 2 – 5 mg/d; 0,03 mg/kg telesne težine;

Klinika

- manjak – generalna slabost, oslabljena respiracija i bolesti kože.

Kod dojenčadi: hipohromna mikrocitna anemija uz edeme (u serumu postoji manjak bakra i gvožđa).

Terapija: preparati gvožđa;

- nedonoščadi se daje profilaktički;

- uz ostalo i bakar davati kod rahitisa;

- boja kože i kose umnogome zavisi od bakra;

- neka od intrauterinih kontraceptivnih sredstava napravljena su od bakra;

- maligni melanom: vitamin C sa bakrom;

- višak – Wilsonova bolest. Bakar se koncentriše u: jetri, lentikularnim jedrima mozga, kornei i bubrezima.

Terapija: penicillamin oralno sa B6. Cink- acetat 150 mg/d;

Bakar u velikim količinama izaziva: nesanicu, opadanje kose, neredovne menstruacije i depresiju.