Hrana
Kalcijum u ishrani: mleko (1g na 1/4 litra), mlečni proizvodi, sir, jogurt, lisnato zeleno povrće, kelj, voćni sokovi (jagode), riblja krljušt, koštano brašno, dolomit, badem, jetra, šećerni sirupi
- najviše kalcijuma, u biljkama, nalazi se u lišću;
Biohemija i uloga
- kalcijum čini 2% telesne težine;
- od ukupne količine samo se 1% nalazi rastvoren u telesnim tečnostima. U plazmi: 33% čine nedifuzibilni kompleksi, sa proteinima;
12% difuzibilan, ali nedisocijativno kompleksiran sa anjonima (citratima, bikarbonatima i fosfatima);
55% čini jonizovani kalcijum.
Ukoliko se pH krvi pomeri ka kiseloj strani količina jonizovanog kalcijuma se povećava, a jonizacija se smanjuje kod alkaloze;
- soli kalcijuma se u kiseloj želudačnoj sredini pretvaraju u topive soli;
- paratiroidni hormon povećava kalcijum u serumu, a kalcitonin smanjuje. Na regulaciju nivoa kalcijuma u serumu utiče i vitamin D, a naročito njegova aktivna forma 1,25- dihidroksiholekalciferol.
Nivo kalcijuma u serumu sa druge strane (feed back) utiče na produkciju 1,25- (OH)2- D3 u bubrezima. Ukoliko je nivo kalcijuma u serumu normalan ili povišen sinteza 1,25- (OH)2- D3 je inhibirana, a ukoliko je kalcijum u serumu nizak sinteza 1,25- (OH)2- D3 u bubrezima je stimulisana. Nije sigurno, ali izgleda da je identično i sa sintezom 25- hidroksiholekalciferola u jetri.
U hroničnoj bubrežnoj insuficijenciji sinteza 1,25- (OH)2- D3 je inhibirana. Razvija se rezistencija na vitamin D. Kalcijum u serumu pada, a parathormon počinje pojačano da se sintetiše.
U slučaju manjka vitamina D organizam ne može da koristi kalcijum;
- kalcijum je u metabolizmu osim sa vitaminom D usko povezan i sa vitaminom K i to pre svega u građi i funkciji određenih proteina: a) osteokalcin u kosti (za mineralizaciju); b) proteini u krvi (za zgrušavanje); c) u placenti (manjak vitamina K dovodi do skeletnih deformacija beba); d) u bubrezima (u slučaju manjka vitamina K dolazi do manjka kalcijuma u čitavom organizmu).
Nakon delovanja vitamina K na prekursor protrombina, vezuje se kalcijum i dovodi do stvaranja protrombina.
Vitamin K je neophodan za reapsorpciju kalcijuma na nivou bubrežnih tubula. Hipovitaminoza K je jedan od mogućih uzročnika hipokalcemije;
- kalcijum (sa fosforom i vitaminom D) učestvuje u mineralizaciji kostiju i zuba. Kosti predstavljaju rezervoar kalcijuma;
- u regulaciji prometa kalcijuma učestvuje i kalmodulin (belančevina) čije delovanje inače koče fluofenazin i hlorpromazin;
- vanadijum aktivno učestvuje sa: kalcijumom, fosforom i vitaminom D u mineralizaciji;
- preko bubrega se izlučuje;
- magnezijum je neophodan za normalnu funkciju kalcijuma (i vitamin C);
- magnezijum omogućava da kalcijum u urinu ostane u rastvorenom stanju;
- fluor zadržava kalcijum u kostima i zubima, ne dozvoljavajući njegovo taloženje u mekim tkivima (koži, vezivu, mišićima, krvnim sudovima). Uz to smanjuje gubitak kalcijuma mokraćom;
- kalcijum jon je esencijalan za mnoge enzime;
- kalcijum jon je antagonista jona kalijuma;
- pomaže metabolizam gvožđa u organizmu;
- ima antihistaminska svojstva, a ne inhibira ni jedan prostaglandin;
- smanjuje količnu eksudata;
- nivo kalcijuma u serumu je u korelaciji sa nivoom albumina u serumu. Za svaki gram manjka albumina kalcijum se smanjuje za 0,8 – 1 mg;
- glomerularnom filtracijom izlučeni kalcijum se reapsorbira u količini od 80 – 90%. Stolicom se eliminiše glavni deo 60 – 90% unetog kalcijuma. Vrlo male količine se izlučuju i putem žlezda slinovnica i znojnica;
- kalcijum (i hrom) u serumu padaju ukoliko je šećer visok;
- učestvuje u regulaciji električnog potencijala ćelijske membrane, odnosno utiče na permeabilnost ćelijske membrane. Uloga kalcijuma u ovom smislu izrazito se manifestuje na neuromišićnom spoju (sinapsi). Ima centralnu ulogu u mišićnoj kontrakciji;
Srčanom mišiću ulazak kalcijuma preko sporih kanala u intracelularni prostor povećava snagu (kontraktilnost) miokarda. Kalcijum istovremeno povećava i nadražljivost srčanog mišića te može dovesti do ventrikularnih ekstrasistola, jačih poremećaja ritma kao i zastoja srca u sistoli (ove promene su izrazitije u prisustvu preparata digitalisa). Usled niskih koncentracija kalcijuma smanjuje se kontraktilnost srčanog mišića, uz produženje QT intervala na EKG- u;
- kalcijum uz vitamin C, magnezijum i mangan neutrališe spermaglutinaciju, a broj i pokretljivost spermatozoida se povećavaju;
- kod hondrokalcinoze (pseudogihta- nivo mokraćne kiseline u serumu je normalan) kalcijum se u predelu velikih zglobova taloži u obliku kalcijum- pirofosfata;
- amorfne i kristalne inkluzije kalcijuma mogu se naći u mitohondrijama kod: hipervit. D, hipomagnezijemije, hiperparatireoidizma, hipoksijskih oštećenja i trovanja CCl4;
- smanjuje propustljivost krvnih sudova;
- pod normalnim uslovima leukociti (bela krvna zrnca), eritrociti i trombociti se međusobno i od endotela krvnih sudova odbijaju jer svi imaju negativno površinsko naelektrisanje. U toku zapaljenja ova prirodna uzajamna odbojnost se gubi, što je verovatno rezultat uključivanja jona kalcijuma između površine endotela i leukocita na čijoj površini postoje ugljenohidratne grupe.
Putem neutralizacije elektronegativnog naboja kalcijum vrlo efikasno podstiče fagocitozu;
- više vitamina C može da veže kalcijum i izbaci ga urinom. U tom slučaju doza iznosi 400 – 600 mg/d kalcijuma;
- refraktarna hipokalcijemija sa hipokalijemijom uzrokovana je sa hipomagnezijemijom;
- helati za kalcijum dovode do stvaranja megamitohondrija;
- neophodan je za apsorpciju vitamina B12 zajedno sa unutrašnjim faktorom;
- kod oslabljene apsorpcije masti oslabljena je i apsorpcija kalcijuma. Osim kod malapsorpcije i hronične renalne insuficijencije važniji uzroci manjka kalcijuma su: hipoparatireoidizma, medularni karcinom tiroidne žlezde i hiperfosfatemija;
- uzrci hiperkalcijemije:
a) povećan unos kalcijuma: “milk- alkali sindrom”, eksces vitamina D ili A;
b) endokrini poremećaji: primarni ili sekundarni hiperparatireoidizam, akromegalija, adrenalna insuficijencija;
c) tumori: neki;
d) razni drugi uzroci: familijarna hipokalciurička hiperkalcemija, sarkoidoza, hipofosfatazija, imobilizacija, Paget- ova bolest, diuretici i komplikacija transplantacije bubrega;
- kalcijum može da umanji dejstvo tetraciklina;
- resorpcija u crevima je nepotpuna i zavisna je od: pH (ukoliko je veći od 7 stvaraju se netopivi fosfati i karbonati kalcijuma), prisustva masnih kiselina (stvaraju netopive kalcijumove sapune), odnosa kalcijuma i fosfora u hrani (optimalno je Ca : P = 1 : 1) i potreba organizma za kalcijumom (kod manjka resorpcija se povećava);
- apsorpciju pomažu: vitamin A, C, D, F, gvožđe, magnezijum, mangan, fosfor, hlorovodonična kiselina, laktoza, proteini (visok unos), neomycin, cycloserin, phenolphthalein, a apsorpciju odmažu: manjak hlorovodonične kiseline, stres, manjak magnezijuma, manjak vitamina D, heksafosforna kiselina (fitati; zrnevlje žitarica), oksalati (oksalna kiselina: čokolada, spanać itd.), phenytoin i primidon. Diuretici mogu povećati izlučivanje kalcijuma. Do manjka dolazi i kod primene: aminoglikozidnih antibiotika i mitramicina;
Preporučene doze
od 2 meseca do 4 god. – 0,8 gr/d
4 god. i stariji – 1,0 gr/d
trudnice i doilje – 1,3 gr/d
- ukoliko se daje u kombinaciji sa magnezijumom odnos treba da bude 2 : 1 u korist kalcijuma;
- limunska kiselina (acidum citricum) utiče povoljno na efekte kalcijuma;
Klinika
hipokalcemija – mišićni grčevi, tetanija, konvulzije, otežano disanje, curenje iz nosa, lupanje srca, diplopija, abdominalni bolovi i učestalo mokrenje. Moguća je katarakta, kao i kalcifikacija bazalnih ganglija u mozgu (hipoparatireoidizam).
Spazmofilija – kod dece usled manjka kalcijuma dolazi do razdražljivosti centralnog nervnog sistema.
Terapija: kalcijum i vitamin D (isto i kod hipoparatireoidizma). Nadoknada kalcijuma kod hipoalbuminemije nije potrebna;
- “bolovi rastenja” kod dece;
- u terapiji osteoporoze;
- kod lako kvarljivih zuba;
…
Više o kalcijumu možete pročitati u knjizi “Vitaminologija”.
