Hrana
Magnezijum u hrani: banane, orasi, kikiriki, punozrne cerealije, mekinje, koštano brašno, većina tamnozelenog lisnatog povrća, mahunarke, mleko, tunjevina, riba, voćni sok od jagode, šećerni sirup od melase, med
- u semenu biljaka (kao so inozitfosforne kiseline);
Biohemija i uloga
- deluje direktno na neuro – mišićnu ploču. U mišićima prenosi fosfatne grupe. Ukoliko se da i.v. injekcija antagonista kalcijuma nastaje momentalna anestezija sa paralizom skeletnihu mišića;
- u digestivnom traktu: a) ispoljava osmotsko dejstvo i dovodi do dijareje; b) pojačava tonus želuca;
- u centralnom nervnom sistemu deluje: smirujuće i uspavljujuće (hipnotik);
- na kardiovaskularni sistem deluje: hipotenzivno (miotropno, spazmolitički na glatku muskulaturu krvnih sudova), ganglio- blokirajuće, vagolitično;
- kod umrlih od infarkta miokarada u srčanom mišiću uvek je nađen manjak magnezijuma;
- magnezijum i kalcijum imaju obrnuti efekat na permeabilnost ćelijske membrane. Antagonista je, ali je i neophodan za normalnu funkciju kalcijuma;
- neophodan je za normalnu funkciju vitamina C;
- neophodan je za delovanje vitamina B1 i properdina (deluje antivirusno);
- vitamin B6 pojačava inkorporaciju i povećava koncentraciju magnezijuma u ćelijama;
- mangan može da zameni magnezijum u aktivaciji nekih transfosforilaza, dehidrogenaza i karboksilaza;
- 60% magnezijuma locirano je u: kostima (50%), zubima, mišićima i eritrocitima. U kostima i zubima je u nerastvorenom stanju. Koncentracije u ćeliji su 10 puta veće nego van ćelije i u 90% je intracelularni katjon;
- čini 40% katjona u organizmu, dok mu je koncentracija u krvi manja od 1%. U plazmi oko jedne trećine vezano je za proteine, a dve trećine su u vidu slobodnih katjona;
- nalazi se u svakoj ćeliji i to 10 – 20 mg/100 gr supstance;
- rezerva u našem telu iznosi 35 gr, a polovina od te količine nalazi se u kostima;
- učestvuje u enzimskim procesima (prenošenje fosfatne grupe negativnog naboja sa jedne molekule na drugu) koji dovode do proizvodnje energije (oksidativnu fosforilaciju). Tri hiljade puta ubrzava dejstvo fosfataza (apsorpcija u crevu, normalno iskorištavanje šećera- glikoliza, izbacivanje fosfata putem bubrega, okoštavanje);
- produžava vreme koagulacije;
- smanjuje nivo holesterola;
- unutrašnji zid krvnih sudova štiti od nastanka fibroze;
- kod manjka dolazi do atrofije vezivnog tkiva i slabljenja skeleta;
- katalizuje utilizaciju: masti, proteina i ugljenih hidrata;
- manjak magnezijuma jedan je od uzroka nastanka amorfnih i kristalnih kalcijumovih inkluzija u mitohondrijama (još mogu: hipervit. D, hiperparatireoidizam, trovanje CCl4 i neka hipoksijska oštećenja), a usporava se i oksidativna fosforilacija;
- metabolizam magnezijuma vezan je za metabolizam kalijuma i nedostatak ova dva katalizatora uzajamno je povezan. Uz manjak magnezijuma često postoje hipokalijemija i hipokalcemija.
Manjak magnezijuma narušava aktivnost paratireoidne žlezde (lučenje parathormona je smanjeno), a koja sa svoje strane može da dovede do manjka kalcijuma u plazmi. Smanjen je odgovor ćelija na parathormon zbog smanjene aktivnosti adenilat ciklaze (kosti). Klinički liči na hipoparatireoidizam. Ovakvo stanje se najčešće sreće kod dece. Hipokalcemija u ovom slučaju ne reaguje na terapiju vitaminom D.
Natrijum, kalijum i magnezijum (svaki za sebe) ispoljavaju recipročnu potrebu prisustva druga dva elementa u fiziološkim vrednostima kako bi se ostvarila normalna funkcija bubrežnih tubula;
- manjak magnezijuma ubrzava proces starenja;
- apsorbuje se u tankom crevu;
- izlučuje se putem bubrega. Prisutan je i u žuči. Kod smanjenog unošenja organizam smanjuje ekskreciju na manje od 10 mg/d. Resorpcija u bubrezima vezana je za kinetiku kalcijuma i natrijuma. Pri uvećavanju natrijum i kalcijum- ureze uvećava se resorpcija magnezijuma;
- magnezijum zaustavlja rast koli bacila;
- u mokraći magnezijum omogućuje da kalcijum ostane u rastvorenom stanju;
- uz vitamin C, mangan i kalcijum neutrališe spermaglutinaciju, povećava broj i pokretljivost spermatozoida;
Preporučene doze
od 2 meseca do 4 god. – 200 mg/d
4 god. i stariji – 400 mg/d
trudnice i doilje – 450 mg/d
- novorođenčad: 0,12 mg/kg 20% rastvora MgSO4; odrasli: 7 – 100 mg/kg/d;
- svakodnevno je neophodno uneti 300 – 400 mg magnezijuma;
- antagonista magnezijuma je kalcijum (CaCl2 i.v.);
- ne uzimati ga posle jela jer neutrališe stomačnu kiselinu;
Klinika
- manjak: neuromuskularna disfunkcija: slabost, hiperekscitabilnost, drhtanje, grčevi, tremor, trzaji, bizarni, atetoidni pokreti, vrtoglavica, ponekad konvulzije, često delirijum, a ponekada i poremećaji ponašanja (konfuzija, dezorjentacija). Prisutan je nistagmus, znak Babinsk- og je pozitivan, a mogući su: povećan krvni pritisak, tahikardija i ventrikularna aritmija.
Terapija: parenteralni rastvori sa magnezijum hloridom ili sulfatom (5 – 30 mmol/d). MgSO4 može se dati i i. m. u ukupnoj dozi 8 – 33 mmol/d koju treba davati na 6.00 časova. Magnezijum oksid može se dati u dozi od 2 – 4 x 250 – 500 mg/d.
U slučaju postojanja hipokalcemije ona takođe reaguje na terapiju magnezijumom. Kalcijum se u terapiju uključuje radi popune depoa.
U slučaju postojanja hipokalemije prisutne su: srčane aritmije, povećana je osetljivost miokarda na toksične efekte glikozida, mišićna (opšta) slabost, fascikulacije i disfagija. Zbog poremećaja elasticiteta ćelijske membrane eritrocita njihiv životni vek je skraćen i dolazi do anemije (retikulo-, sfero- i mikrocitoza, hiperplazija koštane srži). U terapiji potrebno je izvršiti nadoknadu kalijuma;
- ukoliko trudnica ima manjak magnezijuma ovaj manjak će se preneti i na bebu. Beba će imati: grčenje mišića i moguće fras;
- manjak magnezijuma može se manifestvovati sa: osećajem straha, trnjenjem, osećajem knedle u grlu, bolovima u glavi, vrtoglavicom i grčevima mišića. Terapija se sprovodi sa 1,5 gr/d peroralno datog magnezijuma (nitrata, hlorida);
- kod dužeg manjka magnezijuma mogući su: ubrzano starenje, opadanje kose, perutanje kože, atrofija vezivnog tkiva i slabljenje skeleta;
- bitan je u borbi protiv virusa;
- u profilaksi nefrolitijaze (kamena u bubregu) sa vitaminom B6;
- kod alergija;
- kod ishemične koronarne bolesti srca ili post infarktno. U slučaju srčanih anginoznih bolova (EKG može pokazivati produženje QT intervala, naročito na račun ST segmenta, ali i ne mora) određena doza magnezijuma u stanju je odmah da ukloni bolove;
- srčane aritmije kod dece nejasne etijologije;
- anemije, naročito povezane sa rahitisom;
- u prevenciji i terapiji hipoksemija (hipoksija), naročito kod novorođenčadi;
- zbog hipotenzivnog efekta kod: hipertenzije, nefropatije i eklampsije;
- prevencija tromboflebitisa;
- kod nervoze i nesanice;
- hipoparatireoidizam koji ne reaguje na terapiju. Kod dece vitamin D nema efekta. Terapija se sprovodi nadoknadom magnezijuma (magnezijum sulfat);
- izvestan broj rahitisa rezistentnog na vitamin D izlečen je sa magnezijumovim solima;
- alkoholizam i sam delirijum tremens;
- stres (teže povrede, teže operacije, itd.);
- relaksira skeletnu muskulaturu;
- sterilitet kod muškaraca;
Više o magnezijumu možete pročitati u knjizi “Vitaminologija”.
